Санджак Ускюб — Википедия

Санджак
Санджак Ускюб
тур. Üsküp Sancağı
Флаг Герб
Флаг Герб
Санджак Ускюб (Скопье)
Санджак Ускюб (Скопье)
 
 
Столица Скопье
Население мусульмане, болгары, греки

Санджак Ускюб (Скопье) (тур. Üsküp Sancağı) — один из санджаков (районов) Османской империи. Административным центром санджака был город Ускюб (Скопье) в Северной Македонии.

Происхождение[править | править код]

Скопье (Ускюб) ранее был столицей Сербского царства в 1346-1371 годах.

Ускюб стал частью Османской империи после того, как был захвачен из турками-османами области Вука Бранковича 6 января 1392 года[1][2]. Первым османским губернатором Скопье был Паша Йигит-бей (? — 1413), который завоевал Скопье для Османской империи[3]. Следующим был Исхак-бей, который был послан руководить военными действиями в Сербии весной 1439 года, и был заменен его сыном Исааком Исаковичем на посту санджакбея санджака Скопье[4].

Санджак первоначально образовался как так называемый краиште (Скопско краиште; пограничная область Скопье), которая была преобразована в полноценный санджак в середине XVI века[5].

История[править | править код]

Санджак Ускюб часто выдавался бейлербеям в качестве арпалика (временного удела)[6]. Вплоть до XIX века санджак был частью эялета Румелия.

Восстания против османского правительства происходили в санджаке в 1572, 1584, 1585 и 1595 годах[7] . Во время Великой Турецкой войны австрийский генерал Сильвио Пикколомини захватил и сжег город Скопье в 1689 году.

В 1868 году санджак Скопье вместе с санджаком Призрен, санджаком Дибра и санджаком Ниш стал частью недавно созданного Призренского вилайета[8]. Когда Косовский вилайет был основан в 1877 году, Призренский вилайет (без нескольких нахий, аннексированных Сербией) и его санджак Скопье стали частью Косовского вилайета, а Скопье — его резиденцией.

Согласно Османской всеобщей переписи населения 1881/82-1893 годов, каза (субрайон) Ускюб имел общее население 70 170 человек, состоящее из 40 256 мусульман, 22 497 болгар, 6 655 греков, 724 евреев и 38 латинян[9].

Во время Первой Балканской войны в 1912 году и в начале 1913 года санджак Скопье был оккупирован Сербским королевством. На основании Лондонского договора, подписанного во время Лондонской конференции в 1913 году, ее территория вошла в состав Сербии.

Примечания[править | править код]

  1. Archeological exavations "Skopsko Kale". skopskokale.com.mk. — «The handwriting of the triod of the Khludov collection in the Moscow Historical Museum no. 162, completed on 6 January 1392, on the day of the Ottoman conquest of Skopje.» Дата обращения: 7 февраля 2011. Архивировано 7 февраля 2011 года.
  2. Сима Ћирковић; Раде Михальчић. Лексикон српског средњег века. — Knowledge, 1999. — С. 645. Архивировано 20 января 2023 года.. — «Такав санџак-бег, као скопски (од 1392), имао је знатно шира овлашћења: надзирао је суседне трибутарне господаре и имао је право да сам организује и предводи мање освајачке по- ходе.».
  3. Houtsma, Martijn Theodoor (1993), Encyclopaedia of Islam, vol. VIII, Netherlands: E.J. Brill and Luzac and Co., p. 876
  4. {{{заглавие}}} (Ser) // Godišnjak. — Sarajevo, SFR Yugoslavia: Društvo Istoričara Bosne i Hercegovine, 1953. — С. 46.
  5. Evliya Çelebi. Putopis - Kulturno nasljeđe (неопр.) / Hazim Šabanović. — Svjetlost, 1967. — С. 279.. — «29. Skopski sandžak nije osnovan odmah poslije zauzimanja Skoplja, nego je od 1392. pa sve do pada Srbije (1459.) i Bosne (1463.) Skoplje bilo sjedište krajišnika koji su upravljali cijelim turskim područjem od Skoplja do Vrhbosne. Osnivanjem smederevskog i drugih sandžaka u Srbiji i bosanskog sandžaka to je krajište znatno smanjeno i izgubilo značaj koji je dotle imalo. Sredinom XVI. v. ono je postalo središnja oblast zasebnog skopskog sandžaka.».
  6. Ljubiša Doklestić. Kroz historiju Makedonije: izabrani izvori (хорв.). — Školska knj, 1964. — С. 65. Архивировано 11 октября 2013 года.. — «...[Skoplje] je sjediste sandzak-bega posebnog [sandzaka] u ru- melijskom ejáletu, ali je taj sandzak mnogo puta davan mir-i miranima od dva tuga [kao arpaluk].».
  7. Trudy Ring; Robert M. Salkin; Sharon La Boda. International Dictionary of Historic Places: Southern Europe (англ.). — Taylor & Francis, 1995. — P. 659—. — ISBN 978-1-884964-02-2. Архивировано 11 августа 2020 года.
  8. Grandits, Hannes; Nathalie Clayer; Robert Pichler. Conflicting Loyalties in the Balkans The Great Powers, the Ottoman Empire and Nation-building (англ.). — Gardners Books, 2010. — P. 309. — ISBN 978-1-84885-477-2. Архивировано 11 августа 2020 года.. — «In 1868 the vilayet of Prizren was created with the sancaks of Prizren, Dibra, Skopje and Niš; it only existed till 1877».
  9. Kemal Karpat (1985), Ottoman Population, 1830—1914, Demographic and Social Characteristics Архивная копия от 20 января 2021 на Wayback Machine, The University of Wisconsin Press, p. 140—141

Источники[править | править код]

Ссылки[править | править код]